Klima, energetika, saobraćaj

Zapadni Balkan je jedan od djelova evropskog kontinenta koji je najviše pogođen klimatskim promjenama. Postizanje klimatske neutralnosti Evrope do 2050. godine podrazumijeva uspostavljanje promjena sa dalekosežnim efektom u čitavom regionu. Iskustvo Evropske unije na ovom polju može poslužiti kao odskočna daska za Zapadni Balkan u svojim naporima da se odupre klimatskim promjenama i istovremeno smanji svoj uticaj na njihov razvoj.

Zelenom agendom za Zapadni Balkan predstavljen je niz smjernica kojim se između ostalog tretira pitanje klimatskih promjena, energetike i saobraćaja. Kada su ove teme u pitanju u pitanju, zemljama Zapadnog Balkana preporučuje se usklađivanje sopstvenog zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije. Takođe, na ovom prostoru potrebno je pripremiti i sprovesti dugoročnu klimatsku adaptaciju, ali i strategije za povećanje otpornosti i pri tome naročito voditi računa o zaštiti investicija od negativnih efekata klimatskih promjena. Zemljama ovoga regiona generalno se preporučuje da istraže svoje mogućnosti u uključivanje u Evropsku šemu trgovanja emisijama štetnih gasova[1] kao i da inistiraju na većem korišćenju zdravijih alternativa fosilnih goriva. Ove zemlje bi takođe trebalo da rade i na pristupu Evropskom klimatskom paktu[2] i slijede aktivnosti koje se u okviru njega preduzimaju. Takođe, za ove zemlje jedna od prioriteta bi trebalo da bude i razvijanje nacionalnih energetskih i klimatskih planova. Savjetuje se i renoviranje javnih i privatnih zgrada u skladu sa principima energetske efikasnosti što bi od strane EU uskoro trebalo da bude podržano uključivanjem zemalja Zapadnog Balkana u Evropski talas obnove.[3]

Kada je saobraćaj u pitanju, Zapadni Balkan se suočava sa veoma zastarjelom infrastrukturom, nerazvijenom saobraćajnom mrežom usljed nedovoljnih investicija i slabog održavanja, željeznicom zavisnom od fosilnih goriva i još uvijek najvećim dijelom neelektrifikovanom, dotrajalom i nerazvijom logistikom. Zelenom agendom snažno se preporučuje najprije reforma željeznice kojom bi se definisali željeznički koridori kao i strategija za povećanje kapaciteta. Savjetuje se primjena tehničkih standarda Evropske unije na sve oblike saobraćaja uz razvoj ekološki prihvatljivijih vidova transporta. Zemljama regiona se takođe preporučuju i razvoj i sprovođenje regionalnog akcionog plana za olakšavanje transporta na čemu bi one trebalo zajedno da rade naročito u dijelu koji se odnosi na granične prelaze. Pored toga, zemlje bi trebalo da sprovedu akcioni plan za bezbijednost na putevima uz akcioni plan za puteve uključujući njihovo održavanje i uvođenje i unapređivanje inteligentnih saobraćajnih sistema.

[1] EU Emissions Trading System (EU ETS), https://ec.europa.eu/clima/policies/ets_en?cookies=disabled

[2] European Climate Pact, https://ec.europa.eu/clima/policies/eu-climate-action/pact_en?cookies=disabled

[3] A Renovation Wave for Europe, https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?qid=1603122220757&uri=CELEX:52020DC0662&cookies=disabled